Oplakuješ li i ti decu svoju, Cione, majko moja,
Kao što i ona, raštrkana po svetu, oplakuju tebe?
i dalje, pesnik otvara svoje srce pred voljenim Cionom:
Nešto me vuče k tebi. Moje srce uzdiše za mestima
Gde su patrijarsi sreli anđele,
Gde je počivala milost…
Gde da nađem krila?
Svoje slomljeno srce preneću
Daleko, daleko u tvoja opustela brda,
Pašću ničice i ljubiću zemlju,
Ljubiću svaku stopu, kamen po kamen.
Danju i noću go i bos
Lutaću po Tvojim ruševinama! …
Hvala elmundosefarad !
Нема коментара:
Постави коментар