Charles Baudelaire - Hemisfera u kosi

Dopusti mi da udishem dugo ,dugo,

miris tvojih kosa,

da uronim u njih svoje lice

kao sto zedan uranja glavu u vodu izvora

i da masem njima

kao mirisljavom maramicom

istresajuci iz njih uspomene.

Kad bi samo mogla znati sta sve vidim

sta sve osecam

sta sve cujem u tvojim kosama

moja dusha lebdi na mirisima

kao sto dusha drugih lebdi na muzici.

Tvoje kose kriju ceo jedan svet

pun jedara i jarbola,

u njima leze velika mora

ciji me monsuni nose prema

blazenim podnebljima

gde je prostor plavetniji i dublji

gde je vazduh mirisljav

od plodova lisca i ljudske puti

U okeanu tvojih kosa

nazirem luku

punu tuznih pesama

krepkih ljudi

svih nacija

ladja svih oblika

koje ocrtavaju svoju tananu slozenu arhitekturu

na beskrajnom nebu

gde pociva vecna toplota.

U milovanju tvojih kosa

ponovo nalazim malaksalu tugu

dugih casova

provedenih na divanu

u kabini neke lepe ladje

koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure

izmedju saksija sa cvecem

i praznih posuda iz kojih struji svezina

u toplom domu tvojih kosa

udisem miris duvana izmesan s' opijumom,secerom

u noci tvojih kosa vidim

blistavo plavetnilo tropskog neba.

U maljavim pribezjima tvojih kosa

opijam se mirisima sacinjenim od sumske smole ,mosusa i kokosovog ulja.

Dopusti mi da ujedam

tvoje crne teske pletenice,

Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose

cini mi se da jedem uspomene...