M.Pavić - Hazarski rečnik

Posadila sam ruže u tvoje čizme,

Iz tvoga šešira raste mi šeboj.

Dok te čekam, u svojoj jedinoj

I večitoj noći, po meni veju dani

Kao komadići pocepanog pisma.

Sastavljam ih i sričem slovo po slovo

Tvoje ljubavne reči.

Ali, pročitati malo šta mogu, jer

Ponekad se pojavi nepoznati rukopis,

I uz tvoje pismo zapadne komadić -

Nekog drugog pisma,

Umeša se u moju noć neki tuđi dan,

I tuđe slovo.

Čekam kada ćeš doći i kada pisma i dani

Više neće biti potrebni.

I pitam se:

Da li će mi i tada pisati onaj drugi,

Ili će biti i dalje noć?"...