Франсоаз Саган - ОДГОВОРИ

Понајчешће љубав значи рат. Борба у којој свако настоји да шчепа за врат оног другог. Састоји се од љубоморе, поседовања, припадања, чак у односима који изгледају најширокогруднији. Као у свим другим биткама и у овој падају жртве. Увек постоји један који воли више него други, један који пати, други, који пати зато што наноси патњу. На срећу, не пате увек једни те исти, па однос може да се преокрене. Али, постоји и извесна нежност која нам помаже да прихватимо оног другог, а која се састоји од поверења и достојанства. Но, жалосно је што људи увек настоје да добију на једној страни оно што су изгубили на другој. Мало их је који су задовољни положајем и својим материјалним стањем. Они покушавају да то надокнаде на рачун других у својим љубавним односима, јер желе нешто да се ушићари. Добија се, док све иде својим током. Осим тога, у љубавним односима постоје "смицалице" којима се можемо послужити, те оставити партнеру да посумња да ли га уопште волимо. Мени је то одвратно. Постоји, такође, један природан, разуман однос који потврђује чињеница да ако неко с вама живи, с вам спава и смеје се - с вама, онда вас зацело и воли, па онда чему сумњати да ће првом приликом да отпрхне.

...................................................................

Све моје љубави трајале су највише седам година: кажу, тело се обнавља сваких седам година. Увек је предивно у почетку. У средини је још лепше. А на крају ... зависи од тога ко се први засити. Увек је тешко на крају. Никад нисам неког волела, а да га нисам још и "после" волела. "После" не постоји више она повезаност главе с телом. Тад функционише само глава... Али ипак нешто остаје... нешто налик на ожиљак. Не у тужном смислу те речи. Остаје ожиљак који нам служи на част. Најлепше одликовање...