"Nabrajanje i pamćenje godina, događaja i zbivanja predstavlja samo potku za razumevanje duha određene civilizacije. Jer, one ne propadaju, makar se nama činilo drugačije. One samo menjaju prebivališta i vaskrsavaju u novim idejama. Recimo, renesansa. Posle neoprostivog, vekovnog diskontinuiteta koje je nametnulo hrišćanstvo, ne samo u sferi teorije koja je bila zatrta, već i rigidnom suspenzijom slavljenja telesnog i čulnog, helenske vrednosti ponovo su provrtele sebi put, kroz dela genijalnih stvaralaca. Vraćaju se, obnovljene, u novoj formi, kroz jednog Leonarda, kroz Botičelija i Mikelanđela." ...
"Vremenom naučiš da se ponašaš odvažno, ležerno, samouvereno i onda kada se uopšte tako ne osećaš. Međutim, odeblja ti koža. Možeš više i bolje da podneseš. U svakom slučaju, mnoge stvari te se ne dotiču više, kao kad si mlad. Plus, što je velika prednost sazrevanja, skapiraš da mnogo toga što ti se čini važno, u stvari nije. Ili nije toliko, koliko ti se sad čini. Tako stekneš dozu sigurnosti. Isturiš ispred sebe svoje znanje, karijeru, novac, porodicu, kako ko, vrednosti prema svom afinitetu, i to te u izvesnom smislu brani od sveta. Sve skupa, to se zove zrelost. Tako nekako."
...
"Život ti je stalni veliki trud. Zadatak koji treba najbolje da rešiš. A kad ti se učini da si, napokon, došao do relativno pouzdanih odgovora i da ti je svet, sa svojim zakonitostima i začkoljicama, postao prozirniji, bliži, lakši za savladavanje, shvatiš da si omatorio. Znači, život ti se svodi na traganje. Razne oblike traganja."
...
" Ovde se isključivim proglašava svako ko govori jezikom činjenica. I, onda, da ne bi ispao konfliktan, da ne bi prekoračio granicu vaspitanja, da ne bi, valjda, uvredio onog što lupeta do mile volje, onda se normalan čovek povlači. I tako, mic po mic, normalni su ustuknuli, a budale, ludaci i kriminalci se šire i bahanališu."
Нема коментара:
Постави коментар